Dan pred Svetog Luku naši stari su poštovali ove običaje: Verovalo se da će razjasniti sve nedoumice
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Lučindan, praznik Svetog Luke, u narodu je vezan za običaje koji su trebalo da zaštite dom i stoku, posebno opasivanje torova koncem.
- Narodna verovanja kažu: 'Sveti Luka, sneg do kuka' i 'Ide Luka, eto vuka', jer se kraj oktobra smatrao nagoveštajem zime i opasnosti za stoku.
- Po ponašanju ovaca na Lučindan predviđala se zima, a domaćini su tog dana pripremali slavsku trpezu i izbegavali svađe.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 31. oktobra, proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku, praznik u narodu poznat kao Lučindan. Ovaj svetitelj poštuje se kao zaštitnik lekara, bolesnih i umetnika, a mnoge pravoslavne porodice obeležavaju ga kao svoju krsnu slavu. Međutim, za ovaj dan vezuju se i brojni običaji koji potiču iz vremena kada su naši preci verovali da određeni postupci mogu da zaštite domaćinstvo od nesreće i najave kakva ih zima očekuje.
Petak, 30. oktobar, za domaćine koji slave Svetog Luku predstavlja dan pripreme slavske trpeze, ali je u narodnoj tradiciji kraj oktobra imao i mnogo šire značenje. Verovalo se da upravo tada počinje prelazak iz jeseni u zimu, zbog čega je posebna pažnja posvećivana zaštiti kuće, porodice i domaćih životinja.
Dok su danas mnogi od ovih običaja gotovo zaboravljeni, u nekadašnjim seoskim domaćinstvima bili su važan deo svakodnevnog života. Neki su se prenosili generacijama, a posebno zanimljivo verovanje odnosilo se na zaštitu stoke od vukova.
Koncem su opasivali torove da bi zaštitili stoku
Jedan od najneobičnijih običaja koji se vezuje za Lučindan bio je opasivanje torova koncem. U pojedinim krajevima Srbije domaćini su oko prostora u kojem su držali ovce vezivali konac, verujući da će na taj način sprečiti vukove da napadnu njihovu stoku.
Ovaj običaj imao je snažnu simboliku. Smatralo se da konac predstavlja svojevrsnu zaštitnu granicu koju divlje životinje neće preći, dok su domaćini verovali da će njihovo stado ostati bezbedno tokom hladnih meseci.
U seoskim zajednicama, u kojima su ovce, krave i druge domaće životinje često predstavljale glavni izvor hrane i prihoda, gubitak stoke mogao je ozbiljno da ugrozi opstanak čitave porodice. Zbog toga su se razvijali brojni običaji kojima su ljudi nastojali da obezbede zaštitu onoga što poseduju.
Danas se opasivanje torova koncem čuva prvenstveno kao deo narodnog nasleđa i nema stvarnu zaštitnu funkciju. Ipak, svedoči o tome koliko su naši preci bili povezani sa prirodom i koliko im je bilo važno da domaćinstvo spremno dočeka zimu.
„Sveti Luka, sneg do kuka“: Evo šta znači poznata narodna izreka
Lučindan je u narodu od davnina označavao dolazak hladnijeg dela godine. Zato su nastale i izreke koje se i danas mogu čuti, a jedna od najpoznatijih glasi:
„Sveti Luka, sneg do kuka.“
Naši preci su ovom izrekom opisivali period kada vreme postaje sve hladnije, a mogućnost prvih ozbiljnijih snežnih padavina sve veća. Iako sneg krajem oktobra nije pravilo, za stanovništvo koje je živelo od poljoprivrede ovaj datum predstavljao je podsetnik da se zima približava.
Postoji i druga poznata izreka: „Ide Luka, eto vuka“, koja je povezana sa verovanjem da se dolaskom hladnijih dana povećava opasnost od napada divljih životinja na stoku.
Po ponašanju stoke predviđali su kakva će biti zima
U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da domaćin na Lučindan treba rano ujutru da obiđe tor i pažljivo pogleda kako se životinje ponašaju.
Posebno se obraćala pažnja na položaj u kojem ovce leže. Ako bi ih domaćin zatekao sa podvijenim nogama, verovalo se da predstoji oštra i duga zima, dok je njihovo opuštenije ponašanje tumačeno kao nagoveštaj blažih vremenskih prilika.
Takva verovanja nisu imala naučnu osnovu, ali su bila važan deo narodnog iskustva i svakodnevnog života. Životinje su često smatrane osetljivijim na promene u prirodi, pa su ljudi u njihovom ponašanju pokušavali da pronađu znakove nadolazećeg vremena.
U južnim delovima Srbije postojalo je i verovanje da prvi gost koji na Lučindan zakorači u kuću može simbolično da nagovesti kakva će biti naredna godina. Zbog toga se dolasku prvog posetioca pridavao poseban značaj.
Ko je bio Sveti Luka i zašto ga vernici posebno poštuju?
Sveti apostol i jevanđelista Luka bio je jedan od sedamdesetorice Hristovih učenika, a hrišćanska tradicija pamti ga kao obrazovanog čoveka, lekara i pisca jednog od četiri jevanđelja.
Rođen je u Antiohiji, a tokom života bio je blizak saradnik apostola Pavla, kojeg je pratio na misionarskim putovanjima. Smatra se autorom Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih, dve značajne knjige Novog zaveta.
Prema crkvenom predanju, Sveti Luka bio je i prvi ikonopisac, a pripisuje mu se izrada prvih ikona Presvete Bogorodice. Zbog toga se poštuje kao zaštitnik ikonopisaca i umetnika, dok ga lekari i bolesni posebno uvažavaju zbog njegovog lekarskog poziva.
Kako se domaćini pripremaju za Lučindan?
Za porodice koje Svetog Luku slave kao krsnu slavu, dan uoči praznika tradicionalno je posvećen pripremi doma, slavske trpeze i svega što je potrebno za obeležavanje porodičnog svetitelja.
Domaćini pripremaju slavski kolač, žito i vino, uređuju prostor u kojem će dočekati goste i vode računa da slavski dan protekne u miru i porodičnom zajedništvu.
U narodu se takođe veruje da na Lučindan treba izbegavati svađe, ljutnju i neprijateljstvo, jer je Sveti Luka ostao upamćen kao blag i miroljubiv svetitelj. Zbog toga se ovaj praznik povezuje sa praštanjem, dobrim odnosima među ukućanima i brigom o bližnjima.
Lučindan ove godine pada u subotu, 31. oktobra, i slavi se uz mrsnu trpezu.
Video: Ovako je izgledao Vidovdan na Gazimestanu